Prošle nedelje mi se sje'o mobilni. Nije skroz, samo je malko osakaćen. Njegova hronična bolest je tastatura, koja sem što se povremeno koči, neke dugmiće preferira nad ostalima. Prošle nedelje, IgorStef šalje mi poruku. Ja kao i obično nemam kredu, a pošto sam daleko od stana, nemam halo karticu, teška srca odlučujem da kupim dopunu. Šta se zatim dešava? Pokušavam da ukucam poznati *101*aeklfjreherberbjiebijenbejbnertobn# da bih napojio svog malog jadnog i shvatam da mi ne radi taster *. Onda mi padne na pamet 777, ali kao za inat i sedmica se zainatila. E onda se i ja zainatio. Inače, već sam krenuo ka svom nesuđenom Vidikovcu (Petlovo brdo, bogu iza nogu); sedam u trolu kod Glavne pošte i palim brate. Htedoh samo da siđem do Kneza Miloša, gde bih imao 53 i 23 na raspolaganju, pošto je bio vikend, tačnije subota, a ja hteo što pre da stignem, istuširam se i spremim, pošto se verovatno radilo o "palim brate u grad". Moj inat eskalirao je u gore pomenutoj inače polupraznoj troli, kad sam manijački krenuo da otvram mobilni (Sjemens me i zbog toga nervira što se teško i mučno otvara). U toj ljubavnoj igri sa svojim mobilnim, koji je više ličio na divlji seks no na ljubavnu igru, ja preskačem ciljanu mi autobusku stanicu i eto ti mene na putu za Topčider (kurca mu jebem). Izlazim, konačno otvaram svoju konzervu sardine i nakon tog poluvandalskog čina tešim svog Drugara time što mu čistim tastaturu iznutra. Međutim, nije se umilostivio. Postao ja prilično introvertan i ne želi da deli svoje probleme sa mnom.
      Njegova ćud je učinila da imena novounešenih ljudi budu blago izmenjena - tako moj mobili Terzu ne zove Terza nego Tejza (ne radi mu sedmica koja za sobom vuče p q r & s). Poruke zvuče kao da ih izgovara dete koje je zrelo za logopeda. Ali radi. Bitno je da radi.