Peščara

- Šta je zazvonilo u stanu Vladimira Mandarića, u utorak, 17.maja, u popodnevnim časovima?
Zazvonio je telefon, naprava patentirana 14. februara 1876. godine od strane izvesnog Aleksandra Grejema Bela, kao sprava koja putem struje može da prenosi zvuk sa jednog mesta na drugo, između ostalog i ljudski glas.
- Koliko je subjekata, u našem slučaju ljudskih bića, potrebno, generalno uzev, da bi gorepomenuti pronalazak mogao da ispuni svoju osnovnu svrhu?
Dva, svaki sa po jedne strane žice.
- Ako dalje prihvatimo činjenicu da je Vladimir u datom momentu bio sam u svom stanu i time otklonimo svaku neizvesnost o tome ko je bio sa jedne, ko je onda mogao, teoretski, da bude sa druge strane žice?
Izvesni gospodin Dragan Jovanović.
- Da li je ta teoretska mogućnost ovoga puta bila ispunjena?
Da.
- Kakav zvuk je dopreo do Vladimira kada je isti podigao slušalicu aparata i prineo je svom uhu, a sve to kao posledicu naučenog ponašanja?
Dopreo je zvuk ljudskog glasa, koji je spajao u tečan niz sledeće suglasnike i samoglasnike: Disi bajo, šta ima?
- Kakva je bila reakcija pozvanog korisnika telefonskih usluga?
Izgovorio je: Ohoho, koga to moje uši vide!
- Šta se ubrzo ispostavilo?
Da gospodin Jovanović nije Mandarića pozvao tek onako, da ga čuje, već da iza poziva stoji konkretan razlog.
- Konkretizujte razlog do krajnje granice.
Naime, u pitanju je bio predlog vožnje biciklom po Banatu, sa osvrtom na Deliblatsku Peščaru, a Belom Crkvom kao ciljem putovanja
- Koliko se Vladimir u dvoumio na postavljeno mu pitanje?
Nikoliko. Sa izvesnom sigurnošću možemo reći da je Vladimir bio pomalo iznenađen, ali nikako zatečen. S' tim u vezi, prihvatio je poziv bez dvoumljenja, u potpunosti se pridržavajući jednog od svojih svetih pravila: DA SE VEĆINA DOBRIH STVARI DEŠAVA BEZ PREDUMIŠLJAJA, SPONTANO. Takođe, bio je siguran da ne postoji nijedan valjan razlog, niti izgovor, da se čoveku odgovori odrično
- Da li postoji određen razlog zbog koga je gospodin Dragan Jovanović izabrao baš Banat, tu blago zatalasanu ravnicu i ako postoji, koji je?
Isti nije pozvao Vladimira slučajno; bio je upoznat sa njegovim stremljenjima, ali je istovremeno bio svestan i činjenice da je ovaj nije imao slična iskustva, pa je smatrao za shodno da mu takav krajolik više leži.
- Obzirom da je s' pravom imao da se smatra vođom puta, šta je narečeni gospodin izdeklamovao, kao iz rukava?
Spisak stvari za koje bi Vladimir trebao da se pobrine do petka.
- Kako glasi ta deklamacija?
Vidi, bajo, trebao bi da nađeš kakvu korpu za bicikl, na nju se kače bisage, imam već jedne za tebe, to je sređeno. Nosićeš i šator, a mogao bi da potražiš i vreću za spavanje, ali ako ne nađeš ništa do polaska, nije problem, sem moje imamo i Bodžinu. Obavezno ponesi jednu nepromočivu jaknu i još par kojekakvih odevnih predmeta.
- Kako je Vladimir ovo shvatio?
Bukvalno i ozbiljno, kao jedanaestu zapovest. Već sutradan crna korpa šepurila se na metalik sivom biciklu.
- Kakvu je još zapovest, u vidu preporuke, primio Vladimir Mandarić?
Da eventualno pogleda na Internetu kakvo se vreme očekuje za vikend.
- Opišite Draganovu inicijativu u sklopu širih društvenih razmera.
Automobil je smatrao za nepotrebnu stvar, za objekat ljudskog egoizma i sujete, a s tim u vezi i asfaltne puteve. Na ove druge je gledao kao na nužno zlo, a bicikl uzimao za sveti predmet. To se može posmatrati i ovako: Ako uzmemo dve tačke, A i B, kao početnu i krajnju tačku bilo kog putovanja, Dragan je, kao uostalom i Vladimir (mada je to u manjoj meri praktično demonstrirao), sve tačke između ovih ekstremnih, a koje se mogu nađi na bilo kojoj krivoj liniji koja ih spaja, smatrao podjednako bitnim kao i te dve, ako ne i bitnijim.
- Ako pretpostavimo da tačka A predstavlja rođenje, a tačka B smrt, šta bi imala da predstavlja bilo koja kriva linija između njih?
Bilo koji život.
- Da li je pametnije kroz život projuriti automobilom, ili možda lagano jeziditi na biciklu?
Svakako ovo drugo.
- Kako se još može protumačiti zajednička, a svakodnevnim ljudskim jezikom neiskaziva, potreba ove dvojice?
Jednostavnom činjenicom da brzina nema ama nikakve veze sa vremenom za koje će se izvestan put preći.
- Do kakvih izmena u planu je došlo iznenada, u četvrtak, a da nisu bitno remetile osnovnu zamisao?
Bela Crkva zamenjena je Zelenim dvorom, porodičnim imanjem dobre volje, u blizini sela Kajtasova, ne suviše daleko od prvobitnog cilja. Takođe, promenjen je i vremenski plan; prognoza je lagano prenela petak popodne u subotu ujuto.
- Sem verskih predmeta (bicikla, bisaga ...), kakvi su rituali postojali s tim u vezi?
Slaganje na gomilu stvari koje treba poneti, sitnih gedžita, odeće, hrane svakojake sorte, ali ništa pompezno, već ljudski, suviše ljudski, pakovanje bisaga na bicikl i odlaganje istih u podrum i dvorišni WC.
- Da li je u subotu ujutro bilo ikakvog razloga za kajanje?
Ne da nije, nego baš nije.
- Koliko ih je nemogućnost da prvobitnu zamisao da do Pančeva stignu Beovozom omela u nameri?
Nikoliko, jednostavno su se popeli nazad pokretnim stepenicama i ponovo se našli kod Vukovog spomenika, što im je omogućilo da, nakon što je voz već bio u pokretu, pronađu dućan i kupe salamu, hleb, krastvce i kašasti sok od kajsije. Kikiriki i suvo voće, svako u svojoj kesi, već su bili u bisagama
- Da li je Pančevački most duži biciklom nego automobilom?
Nije
- Koja se dihotomija našla pred Vladimirom neposredno pred ulazak u Pančevu?
Kroz centar ili obilazni put?
- Gde se nalazi selo Dolovo, čak i u ovom momentu, kada je putovanje već za nama?
Na putu za Kovin, 12 km od Pančeva, pravac istok, jugoistok.
- Koje su sve čari iskusila ova dvojica nakon što su pristigli u Dolovo?
Čari širokog klupnog sedišta
čari neokretanja pedala, a ipak ne padanja na stranu
čari sinergetskog dejstva salame, krastavca i hleba, čulom ukusa
čari završetka jela i dizanja jedne (desne) noge u polusavijen položaj o dasku klupe
čari prolećnih devojčica, bezobrazno šarenih i neoprezno seosko stidljivih, čulom očinjega vida
čari vidno slabijeg saobraćaja nego ponedeljkom ujutro u Beogradu, čulom sluha
čari subotnjeg blejanja od strane meštana, u vidu čitanja novina po klupama, dobacivanja preko ulice, laganog kretanja trotoarom u stilu zmije na suncu ili vožnje biciklom
- Iako pripadaju istim religijama, u kojim se kanonima nisu slagali Dragan i Vladimir?
U onom koji odobrava ili negira upotrebu svetog dima.
- Da li je, uprkos tome, dolazilo do netrpeljivosti između njih?
Ne, nije. Dragan je mirno sačekao da Vladimir ispuši svoju prvu cigaretu, koja je sledila za obrokom.
- Da li je cigareta još kada paljena?
Da, nekoliko puta, nijednom bez veze.
- Šta piše na česmi u centru Dolova?
Parafraziram: "Ko se sa ove česme vode napije, u Dolovo se ponovo vraća"
- Da li je Dragan reagovao na ove reči?
Da.
- Ima li potrebe opisivati reakciju?
Nema.
- Izvinite, kuda se ide za selo Mramorak?
Krenite na ovu stranu, pa drugo skretanje na desno i izaći ćete na put.
- Hvala!
Molim
- Mramorak?
Banatsko selo nema potrebe dva puta opisivati. A možda ni jednom.
- Zašto je gorepomenuto selo bitno?
Zato što se neposredno posle njega pružao zemljani (peščani) put, koji bi trebalo da izbije na izvestan lokalni put,
- Da li postoji i normalniji put, kojim se češće ide i kojim se brže stiže do željene lokacije?
Zašto smatrate da je takav put normalniji?
- Hm, pa i nije .. .
Naravno da nije!
- Kojim je rečima Dragan izrazio svoje oduševljenje u vezi sa stupanjem u nepoznato?
Ohoho, dragi gledaoci!
- Objasnite to oduševljenje pobliže.
Nije to rekao, ali je, čini se imao osećaj da od ljudi koji ga svakodnevno okružuju malo toga još može da nauči, pa je želeo da to proba sa vukovima, divljim svinjama i lisicama. Nakon kratkih konsultacija sa lokalnim življem, gospodin Jovanović je iz trouglaste torbice, koja visi na ramu bicikla, izvadio mapu Banata. Značajno se nadneo nad nju i krenuo da upire prstom u zjapeću prazninu, okruženu tačkama Mramorak, Banatski Karlovac, Šušara, Deliblato. Radio je to u stilu mapa sa blagom, mistifikujući ovo područje kako pred drugima (Vladimir) tako i pred sobom; kliktao je uporno, iscrtavajući moguće, a neucrtane puteve.
- Šta je konkretno moglo da se nauči od divljih svinja?
Kako se pretrčava put i kako se brzo nestaje u žbunju
- Geografski položaj i orografske prilikeDeliblatske peščare?
Područje koje obuhvata Deliblatska peščara zahvata površinu od 33.610 ha, izduženog je oblika i pruža se u pravcu jugoistok-severozapad između 44° 48' i 45° 12' severne geografske širine i 38° 16' i 38° 58' istočne geografske dužine. Nalazi se u Južnom Banatu između Dunava i zapadnih padina Karpata, dok se na severozapadu prostire do naselja Vladimirovac i saobraćajnice Beograd - Vršac. Duga je 35 a široka od 9 do 12 km. Maksimalna nadmorska visina iznosi oko 190m. Reljef karakterišu peščane dine koje se prostiru u pravcu jugoistok-severozapad i tvorevine su jugoistočnog vetra - košave.
- Opišite ukratko Deliblatsku peščaru.
Po svom postanku, orografiji, klimi specifičnosti flore i faune Deliblatska peščara predstavlja jedinstven fenomen u Evropi, pa je svojevremeno nazvana Evropska Sahara. Impozantna veličina Deliblatske peščare, njena lepota i stalno smenjivanje boje cveća, lišća, prizemne i drvenaste flore čine ovaj kraj izuzetno privlačnim.
Svi se slažu da je ovaj prostor u jugoistočnom Banatu osoben i redak refugijum poslednjih stepa, peščara i prirodnih stepskih šuma u ovom delu Evrope, ali i prostor specifičnog edafona. Po poreklu Deliblatska peščara je jedinstvena u Panonskoj niziji, a njen karakterističan dinski reljef ne sreće se tako izražen, nigde u ovom delu Evrope.
Deliblatska peščara je stanište velikog broja ptica i životinja, poznata po plemenitoj divljači: jelenu i srni, ali i po tome što u njoj već vekovima živi vuk.
Canis lupus L., banatski vuk pripada biocenozi biotopa Deliblatske peščare i njene uže okoline. Procenjuje se da na ovom prostoru danas ima 35-40 vukova, mada taj broj varira i zavisi od većeg broja činilaca. Kao glavni predator na ovom prostoru, vuk ima ogromnu ulogu i uticaj na brojnost populacija glavnih vrsta lovne divljači: jelene, srne i divlje svinje, ali, kao sanitarac, i na zdravstveno stanje divljači i njihovu otpornost na zaraze širih razmera. Smatra se da je vuk odvajkada prisutan na ovim prostorima, s jedne strane zbog obilja hrane u toku cele godine, koju pružaju značajne populacije divljih papkara, kao i prisustva velikog broja stoke na okolnim pašnjacima, naročito ovaca.
U spisima iz kraja 18. i početkom 20. veka, vuk se spominje kao štetočina, a kao glavni cilj organizovanja lovova je uništavanje vukova i lisica u cilju zaštite korisne divljači i stočnog fonda na pašnjacima. Ceo 19. vek obeležen je organizovanim hajkama od strane državnih vlasti, pri čemu je učešće lovaca imalo obavezan karakter. U prvoj polovini ovog veka, odnosno 1912. godine, populacija vukova svedena je na minimum (skoro je potpuno uništena), jer je organizovano trovanje strihninom. Ova mera je preduzeta da bi se zaštitio veliki broj stoke zakupaca pašnjaka (Hubert, Volt, Djermanovic i dr.), kao i interesi zakupaca lovišta. Ove dve delatnosti davale su glavni prihod u gazdovanju Deliblatskom peščarom. U drugoj polovini ovog veka borba protiv prenamnoženja vukova vodila se povremenim organizovanjem hajki, podizanjem i održavanjem čeka, nekoliko mrcinista i dr. Procenjuje se da je za proteklih 50 godina odstreljeno ili uništeno cca 300 vukova. I pored svega navedenog, banatski vuk se održao na Deliblatskoj peščari, pa je populacija i uvećala brojnost u poslednje vreme, što govori da se radi o izuzetno opreznoj divljači.
Danas je Deliblatska peščara zaštićena kao specijalni prirodni rezervat. U njenim granicama se nalaze 2 stroga rezervata, 16 rezervata genetskog fonda i 6 spomenika prirode.
- Flora?
- Bagrem (Robinia pseudoacacia L.)
- Borovi (Pinus spp.)
- Virdžinijska borovica (Juniperus virginiana L.)
- Kleka (Juniperus communis L.)
- Hrastovi (Quercus spp.)
- Dudovi (Morus spp.)
- Lipe (Tilia spp.)
- Crni orah (Juglans nigra L.)
- Glog (Crataegus monogyna )
- Rašeljka (Prunus mahaleb L.)
- Crni trn (Prunus spinosa L.)
- Sremza (Prunus serotina Ehrh.)
- Popina kapica (Evonimus europaea L.)
- Kalina (Ligustrum vulgare L.)
- žutika (Berberis vulgaris L.)
- Ruj (Rhus cotinus L.)
- Jaseni (Fraxinus spp.)
- Pasdren (Rhamnus spp.)
- Breza (Betula verrucosa E.)
- Topole (Populus spp.)
- Dren (Cornus mas L.)
- Svib (Cornus sanguinea L.)
- Zaštita prirode i životne sredine - problemi i ograničenja
Osnovna karakteristika Deliblatske peščare je ireverzibilnost evolucionih procesa, pa je antropogeni uticaj neophodan u pospešivanju razvoja ovog područja.
Nestabilnost ekosistema pokreće peščane mase što izaziva degradaciju užeg i šireg okruženja.
Prisustvo deflacionih procesa ima za posledicu dezertifikaciju zemljišta.
Nedostatak vode, uslovljen geološkom građom i litološkim sastavom eolskih peskova.
Infrastrukturna neopremljenost prostora je limitirajući faktor u realizaciji mera zaštite prirodnih vrednosti.
- Kamo dalje?
U nepoznato, putevi se povremeno račvaju na dva ili tri rukavca, od kojih su neki pristupačniji ljudskoj stopi, a neki odbijaju negostoljubivošću, istovremeno privlačeći drzak ljudski duh (konflikt ambivalencije). Povremeno se prolazi kroz kapije lovišta, koje, barem tako izgleda, ne zaokružuju nijedan prostor, već se naizgled bez reda pojavljuju. Tu i tamo poneki napušten salaš.
- Fotografije?
Da, ima ih, biće priložene na uvid.
- Šta je Vladimir hteo da uzbere, kao svojevrstan suvenir?
Nekakav neugledan kaktus, koji je zapazio pokraj puta, projurivši pored istog, pri čemu je lanac bicikla okruživao srednji prednji i treći od najvećeg, po veličini, zadnji zupčanik.
- Zašto to nije i učinio?
Odvratio ga je Dragan, uz objašnjenje da se to jednostavno ne radi. To je jedno od pravila tajnog društva Evanđeoskih Biciklista Ružinog Krsta.
- Da li su gospoda pripadnici istog?
Članstvo u društvo je tajno. Dakle, ne navodi se.
- Kakav je predlog izneo gospodin Jovanović, obzirom da je pretilo smrkavanje, a da se izlaz na drum nije nazirao?
Vidi, bajo, trebali bi da se usidrimo do ujutru. Šator se svakako lakše rasklapa uz dnevno svetlo. A treba naći i pogodno mesto za postaviti ga.
- Kako bi reč 'šator' mogla da zvuči na mađarskom, mada najverovatnije ne zvuči tako?
Rotaš.
- Koje su poznate ličnosti bile njihovi gosti tokom putovanja?
Petar Lalović i Rastko Petrović (tokom vožnje) i izvestan profesor sa pravnog fakulteta koji je objašnjavao prilike u Srebrenici 1995. godine (uveče, nakon postavljanja šatora)
- Kojih stihova se Vladimir setio nakon što su posedali ispred šatora, a pored zamišljene logorske vatre?
Hello darkness my only friend,
I come to talk to you again,
...
And touch the sound of silence
- Zašto baš tih stihova?
Njegova lična definicija apsolutne tišine bila je potpuno odsustvo zvukova automobila i pijačne gužve.
- Da li bi se moglo smatrati da cvrkut ptica, zrikanje zrikavaca i povremeni krik neke treće životinjke remeti narečenu apsolutnu tišinu?
Ne, nipošto. Ovi zvukovi su, naprotiv, upravo potvrda apsolutne tišine
- Da je Vladimir kojim slučajem gluvonem, kako bi znao da je okružen apsolutnom tišinom?
Tako što bi primetio da već kilometrima unaokolo nije primetio nijedan otpadak, akmoli nekog čoveka, sem gospodina Dragana Jovanovića.
- Šta je logično sledilo, i bez toga da se to glasno kaže?
Obzirom da nisu ispunili dnevni plan, neumitno je sledila promena celokupne rute. Nedostatak vode, primoraće ih da se obrate najbližoj civilizaciji.
- A to je?
Vikend naselje Devojački bunar, po njihovom proračunu od njega ih je delilo nekoliko kilometara, koje su ostavili za jutro.
- Opištite noćnu situaciju, smiraj.
Vladimir je polegao u šator. Pod njim je ležao sunđer, a bio je ušuškan vrećom za spavanje. Dragan je otkaskao u noć, sledeći primitivne instinkte.
- Noć?
Užasno hladna, nastupila je rosa, hladeći zidove rotaša od spolja; jeza im se uvukla pod kosti. Naokolo su divlje svinje jurile kao sumanute na biciklu, ljudi su zavijali, a Vladimir je čučao go na drvetu. Osećao je noćnu erekciju, uprkos hladnoći.
- Jutro?
Konzervativna tunjevina, krastavci i nešto preostalog hleba. Vladimir je patentirao pronalazak: pranje ruku vlažnom korom krastavca. Hodanje bez čarapa po suvoj travi, razvlačenje na suncu, zatim pakovanje i vezivanje bisaga.
- Pravac?
Devojački bunar. Ubrzo su se obreli na putu. Između jedanaest i dvanaest pristižu u vikend naselje.
- Odakle potiče naziv Devojački bunar?
Za naziv Devojački bunar prepričavaju se mnoge legende. Pre sto godina kada je izgraden ovaj bunar u vezi sa pošumljavanjem, devojke su obično bile vodonoše i sakupljale su se oko ovog bunara, da odnesu vodu vrednim i umornim radnicima na bezvodnom pesku, pa je po tom i najverovatnije dobio ime. Na izletištu Devojački bunar smeštajni kapacitet iznosi oko 150 ležajeva, izgradeni su sportski tereni, za fudbal, odbojku, rukomet, letnji bazen za kupanje, trim staza, pešačke staze itd.
- A tamo?
Kafana se zove jednostavno "Kod Râda". Ispred njih je svež hleb, sok, sardina, ponovo krastavci. KAFAAAAAAAAAAA! Dalji rođak cigarete, njeno blagotvorno dejstvo imalo je maksimalan učinak, poslužena na drvenom stolu, za drvenim klupama, u bašti ispred birtije. A birtija je prava. Pored njih dvojice, za isti sto, seda postariji par (čitaj baka, deka). Deka meša karte. Dolazi i konobar, po svemu sudeći i vlasnik, seda za isti sto, da prozbori sa prijateljima.
- Kako deca, Rade?
Ovaj stariji je na mene, porodičan čovek, dvoje dece. A oženio mi se i ovaj mlađi, eno i deteta. Ali, ne valja, ne valja ... Preksinoć zaglavio sa društvom, nije ni spavao kod kuće. Izmetnuo se na ujku.
- Dalji planovi?
Gospodin Jovanović je predložio još malo vožnje nikad dosta. Imamo voz u pet popodne iz Vršca za Pančevo, a imamo i u sedam. Dakle, besmisleno je držati se druma kao pijan plota i tek tako otpedaliti bezglavo do Uljme, koja je usputna stanica, odmah nakon Vršca. Ako je put od Devojačkog bunara, preko Banatskog Karlovca do Uljme bio prava linija, dugačka petnaestak kilometara, alternativna ruta bila bi Devojački Bunar - Karlovac - Šušara (Susara) - Izbište - Uljma, koja je bila kriva linija između istih krajnjih tačaka, ali dužine tridesetak kilometara, i to manje predvidljiva.
- Po Vladimiru, šta je falilo u Devojačkom bunaru da osećaj bude potpun?
Dupli gulaš.
- ?
...
- Zašto je gospodin Dragan Jovanović u Banatskim Karlovcima zaustavio dve mlade devojke?
Da bi ih pitao da li znaju gde je put za Šušaru.
- Zašto baš njih dve?
Zato što su bile devojke i zato što su bile mlade.
- Kakva je opasnost potencijalno ležala u ovom Draganovom izboru?
Mlade devojke umeju da budu poprilično neiskusne; mogle su ih navesti na pogrešan put, pa i na tanak led.
- Nakon što su dve mlade devojke ispunile svoju svrhu, koga je valjalo, po izvesnom mlađem meštaninu, priupitati za put do Šušare?
Šumara, koji živi na izlazu iz sela.
- Šta se odigravalo ispred šumareve kuće, kada su ova dvojica pristigla tamo?
Neka deca, verovatno neka od njih i šumareva, razapela su lastiš i preskakala ga, onako kako smo to mi nekada davno činili.
- Pored TV-a, računara, sega-mege i ostalih divnih izuma?!?
Da, dragi gledaoci, čak i pored toga!
- Čime su se još mogli pozabaviti?
Školicama(Rayuela).
- Kako?
"Školice se igraju kamenčićem koji treba gurati vrhom cipele. Oprema: Jedan pločnik, jedan kamenčić, jedna cipela i jedan lep crtež kredom, po mogućstvu u boji. Gore je Nebo, skoro uvek se pogrešno izračuna pa kamen iziđe iz crteža. Malo-po malo, međutim, stiče se potrebna veština u preskakanju raznih podeoka (postoje spiralne školice, pravougaone školice, školice po slobodnom izboru koje se ne igraju tako često) pa se jednoga dana nauči kako da se izađe iz Zemlje i da se kamičak uspenje do Neba, da bi se ušlo u Nebo (Et tous nos amours, zajeca Emanuela potrbuške), nevolja je u tome što baš tada, kada gotovo niko drugi nije naučio da dovede kamičak do Neba, detinjstvu iznenada dođe kraj i čovek zapada u romane, u nepodnošljivu teskobu, u spekulisanje o drugom Nebu do kojeg takođe treba naučiti kako da se stigne."
- Eh?
Da, da ...
- Put za Šušaru?
Ovom ulicom, izbija se na karirani put, pored vas se pojavljuju najpre voćnjak, pa zatim vinograd, a nakon toga i polje sa suncokretom. Posle izvesnog vremena izbija se na asfaltni put. Tu već počinje šuma. Samo pravo, držite se puta. Proći ćete pored meteorološke stanice (ispostavlja se kasnije da to nije meteorološka, već gasna stanica). Nakon toga sledi peščani put, samo pravo, samo pravo. Izdaleka ćete već primetiti toranj za izviđanje (kakav toranj? vojni? ne, običan toranj, sa njega se jednostavno izviđa), on će vam ostati sa desne strane. Lisica pretrčava put, Dragan ispušta bicikl i juri je fotoaparatom, međutim, kurac, dragi gledaoci, kikiriki i suvo grožđe. Gospodin Jovanović se ovoga puta zadovoljava kesom kopriva, koje se po njegovom receptu spremaju klot.
- Šta sledi nakon Šušare?
Zagajička brda, sunce nemilice prži, dvesta i kolko reče, beše, Dragan, metara nadmorske visine najviše brdo. A na tom brdu, ljuuuuuudi!!!! Kako se lagano uzdižete na to poslednje brdo, najmanji prednji i najveći zadnji zupčanik, pogled vas potpuno obuzima, rasplinjava i istovremeno postajete svesni da je to ono što niste znali, pa niste mogli ni da pitate! Ajme, ravnice! A tamo u daljini Vršac bezuspešno pokušava da se uspentra na Vršačku planinu, kao stonoga uz zid kade. Izbište i Uljma kao na dlanu, put obična bedna linijica.
- Izbište?
Samo prošli kroz isto.
- Tajming?
Voz u pet je otišao, logično, jer je prošlo pet časova. U šest su bili u Uljmi.
- Znači uhvatili su voz u sedam?
Ne, naime, za voz u sedam znao je samo gosodin Jovanović, čika sa plavom kapom nije bio upoznat sa istim.
- I šta sad?
Pa ništa, na autobus.
- U koliko sati?
U sedam i petnaest.
- Dobro, a do polaska autobusa?
Pivo u centru Uljme.