I naravno, ne smete zaboraviti da okrenete ključ u bravi. To je, ako ne najbitnija, jedna od stvari koja doprinosi da cela stvar u potpunosti uspe. Veličina prostorije nije bitna, kao ni to da li su pločice postavljene celom visinom ili samo dopola, ali pretpostavlja se da je dužina prostorije bar tolika da vam kolena ne češu vrata. I to je skoro sve što se tiče forme. Naravno, dasku i poklopac ne bih ni dovodio u pitanje pošto bi cela priča izgubila smisao.
       Uopšte nije bitno da li sedate na spušten poklopac ili na dasku, da li su vam pantalone, odnosno suknja, sklupčani oko nogu, da li su vam već prekrili kolena, i tako dalje, i tako dalje. Činjenica je da tamo ne možete da provedete ceo dan. Nije poželjno ni često odlaziti tamo, ali kada se već odlučite na taj potez znajte da ćete biti na sigurnom. Iz jednog, dva, pa i tri navrata možete dobiti svoje dnevno sledovanje samog sebe, svog necenzurisanog ja. Ako ste pak i završili sa "formalnim" delom posla ili možda niste ni počinjali, popričekajte jos malo. Ne morate odmah da šuškate papirom i da kvarite mir i tišinu Izazivajući Nijagaru na Dvoboj. Udahnite još nekoliko puta i probajte da osetite čega sve ima u tom mirisu koji iz dana u dan prikuplja svakojake informacije i izlaže ih u dahu, ne obraćajući pri tom pažnju na cenzuru, dobar ukus i ostala ograničenja. To ste vi, izmoždeni, satrveni od spolja i kao što rekoh, nije bitno, apsolutno nije bitno da li je u pitanju velika nužda, mala nužda, čitanje ili samo sedenje. To vam niko ne može uskratiti. Mislim na vreme i na to šta ćete unutra raditi. To je vaš slobodan izbor. Odlazak na usamljeno ostrvo onako, bez ikakvog višeg estetskog ili moralnog cilja. U bilo koje doba dana. Naprosto, svratite.